Двадесет први век је већ савладао почетничку трему и стекао рутину. Време велике будућности које је најављено на рођењу овога века остварује се пред нашим очима. Неко би рекао и иза наших очију.
Очекивало се много, пристајало се и на било колико, остало је ништа.
Неко би рекао и да смо добро прошли колико смо започели. Једно је сигурно, крчмару не пада на памет да подвуче црту, бар док не прода још земљиште на коме је кафана, и чесму у дворишту, и сваку помисао да се може опстати.
Шта је страшно у земљи Србији? То што застрашивањем, најавом катаклизме ако не буде на власти, једна клика држи народ под анестезијом и у покорности. Једна група интересно повезаних овисника од власти распарчава и распродаје све што може само да би остала на положају. Како то раде? Одакле им моћ и знање да се одрже на положају упркос катастрофалним последицама које производе? Отуда што су их на власт довели страни центри моћи, они их на власти и одржавају, а ови им заузврат верно служе испуњавајући све захтеве и прохтеве доказаних непријатеља. Постоји реч компрадор, којом се означава онај ко зарад личне користи у служби странаца ради против свог народа.
А шта ради српски народ? Грца. Издише. Болује као никад пре. Двадесет први век је мало храбрији и отворенији од двадесетог. У њему се више ништа и не крије. Све је претворено у велики ријалити шоу, чије епизоде носе имена: Милосрдни анђео, ,,Транспарентне'' приватизације, Невладине организације, Геј параде, Одсецање прстију и закуцавање ексера у руку, Колективна породична самоубиства, Сигурне куће, ,,Мостови за понос'', Вакцинација или смрт, Европска унија или смрт, Самоуништење звано дијалог, Аутономашење, Деградација националног, Продавање живих људи зарад мртвих обећања, Ћутање о злочинима над својим народом, Извињавање свима за свашта, Задуживања звана аранжмани, ММФ или смрт, Наметање изопачености за вредности, Промоција вулгарности, Уништавање образовања, Изругивање рођеног народа...
Као да се српски народ повукао, предао, први пут у историји. Поред глади и немаштине, овај народ трпи и стаховиту медијску тортуру, које није ни свестан. А компрадори роваре, бучу, лажу без пардона, продају шарене лаже, свесно стварају пометњу како би могли и даље несметано да остварују своје интересе.
И сам сам свим овим догађајима био понижен као Србин, увређен као човек, али немоћан да било шта урадим. Онда сам у метежу свакодневице сазнао за Двери. Знао сам за њих и раније, пре свега по трибинама организованим на ,,Машинцу'', али нисам знао да су кренули у политичку борбу за спас Србије.
Као човек сам осетио олакшање и сатисфакцију сазнавши да постоји организовано патриотско деловање.
Поред идеје и програма, придобили су ме и људи који су стали у прве редове овога покрета. То су млади, образовани, часни, некомпромитовани, породични људи. Ту су професори, којима верујем и које изузетно поштујем још од студентских дана.
Двери су здрава мисао, реална могућност, застава под коју можемо поносно стати.
Важно је да имаш одакле да почнеш. Важно је да имаш с ким да се солидаришеш. Важно је да знаш за шта се бориш. Мисао о спасењу је искра од које све креће. Мисао о слободи је први корак ка слободи. Упознајмо што више људи са Дверима, разговарајмо, представљајмо, од човека до човека, од уста до уста. Људи у мојој околини сада знају за кога да гласају, неће насести на медијске трикове компрадора. Препознали су нас!
Нека нам је са срећом борба против безнађа, борба за достојанство, борба за живот! Са Дверима до победе!
Данило Спасојевић, професор српског језика и књижевности
Неко би рекао и да смо добро прошли колико смо започели. Једно је сигурно, крчмару не пада на памет да подвуче црту, бар док не прода још земљиште на коме је кафана, и чесму у дворишту, и сваку помисао да се може опстати.
Шта је страшно у земљи Србији? То што застрашивањем, најавом катаклизме ако не буде на власти, једна клика држи народ под анестезијом и у покорности. Једна група интересно повезаних овисника од власти распарчава и распродаје све што може само да би остала на положају. Како то раде? Одакле им моћ и знање да се одрже на положају упркос катастрофалним последицама које производе? Отуда што су их на власт довели страни центри моћи, они их на власти и одржавају, а ови им заузврат верно служе испуњавајући све захтеве и прохтеве доказаних непријатеља. Постоји реч компрадор, којом се означава онај ко зарад личне користи у служби странаца ради против свог народа.
А шта ради српски народ? Грца. Издише. Болује као никад пре. Двадесет први век је мало храбрији и отворенији од двадесетог. У њему се више ништа и не крије. Све је претворено у велики ријалити шоу, чије епизоде носе имена: Милосрдни анђео, ,,Транспарентне'' приватизације, Невладине организације, Геј параде, Одсецање прстију и закуцавање ексера у руку, Колективна породична самоубиства, Сигурне куће, ,,Мостови за понос'', Вакцинација или смрт, Европска унија или смрт, Самоуништење звано дијалог, Аутономашење, Деградација националног, Продавање живих људи зарад мртвих обећања, Ћутање о злочинима над својим народом, Извињавање свима за свашта, Задуживања звана аранжмани, ММФ или смрт, Наметање изопачености за вредности, Промоција вулгарности, Уништавање образовања, Изругивање рођеног народа...
Као да се српски народ повукао, предао, први пут у историји. Поред глади и немаштине, овај народ трпи и стаховиту медијску тортуру, које није ни свестан. А компрадори роваре, бучу, лажу без пардона, продају шарене лаже, свесно стварају пометњу како би могли и даље несметано да остварују своје интересе.
И сам сам свим овим догађајима био понижен као Србин, увређен као човек, али немоћан да било шта урадим. Онда сам у метежу свакодневице сазнао за Двери. Знао сам за њих и раније, пре свега по трибинама организованим на ,,Машинцу'', али нисам знао да су кренули у политичку борбу за спас Србије.
Као човек сам осетио олакшање и сатисфакцију сазнавши да постоји организовано патриотско деловање.
Поред идеје и програма, придобили су ме и људи који су стали у прве редове овога покрета. То су млади, образовани, часни, некомпромитовани, породични људи. Ту су професори, којима верујем и које изузетно поштујем још од студентских дана.
Двери су здрава мисао, реална могућност, застава под коју можемо поносно стати.
Важно је да имаш одакле да почнеш. Важно је да имаш с ким да се солидаришеш. Важно је да знаш за шта се бориш. Мисао о спасењу је искра од које све креће. Мисао о слободи је први корак ка слободи. Упознајмо што више људи са Дверима, разговарајмо, представљајмо, од човека до човека, од уста до уста. Људи у мојој околини сада знају за кога да гласају, неће насести на медијске трикове компрадора. Препознали су нас!
Нека нам је са срећом борба против безнађа, борба за достојанство, борба за живот! Са Дверима до победе!
Данило Спасојевић, професор српског језика и књижевности
